Feliks Baumgartner, austrijski ekstremni sportista, ušao je u istoriju kao prvi svetski supersonični padobranac. Naime, Feliks je izveo skok sa “ruba svemira” i probio zvučni zid, oborivši nekoliko rekorda -  slobodni pad sa najveće visine od 39,45km, najbrži slobodni pad od 1.342,8km/h, najviši let balonom sa ljudskom posadom i najveći pređeni put u slobodnom padu. (Sve rekorde zvanično će potvrditi Međunarodna astronautička federacija – IAF.)

 

 

 

           

 

 

 

Nakon završnih priprema, Feliks je započeo podvig u kapsuli privezanoj za helijumski balon. Iako je bio izložen mnogobrojnim rizicima poput neočekivano veće brzine kretanja kapsule, mogućeg otkazivanja aparata za disanje ili pucanja kosmonautskog odela, sjajan Baumgartner je uspešno savladao prepreke.

 

Jedan od kritičnijih momenata predstavlja Feliksovo nekontrolisano kretanje oko svoje ose pri slobodnom padu. Budući da je nosio specijalno odelo koje sprečava osećaj protoka vazduha, Feliks je brzom reakcijom stabilizovao pad.

 

                “Dobro sam krenuo, imao sam odličnu poziciju, ali sam počeo da se okrećem nekontrolisano, iako smo mislili da se to neće desiti. Nisam znao šta da radim, bio sam zarobljen u odelu, nisam osećao vazduh, a prilikom svakog okreta sam pokušavao da se vratim u normalan položaj. U jednom trenutku sam mislio da sam u velikoj opasnosti, okretanje je postalo žestoko, ali sam odlučio da se borim i stabilizujem i uspeo sam”, istakao je Baumgartner. 

 

 

 

                                        

 

 

 

                Tada je, nakon sedam minuta do otvaranja padobrana, dostigao maksimalnu brzinu od 1.173km/h i postao prvi čovek koji je sopstvenim telom probio zvučni zid.       

 

                Amerikanac Džo Kisindžer (84) - penzionisani pukovnik američkog vazduhoplovstva, je bio jedina osoba sa kojom je imao komunikaciju tokom misije a koja ga je pripremala za skok poslednjih par godina. Feliks je oborio upravo Džoov rekord iz 1960. godine (skok padobranom sa visine od 31,3km).

 

                Velike zasluge za uspešnost ovog poduhvata, osim Džou, pripadaju i inženjerima koji su ga doveli na najbezbedniji mogući nivo. Oni su konstruisali specijalno odelo, poput onog koje koriste kosmonauti, i ugradili u njega senzorske uređeje za praćenje ponašanja ljudskog tela na velikim visinama. Tako je Feliks uz pomoć visokoinovativne tehnologije i dobre psihofizičke pripremljenosti izbegao rizik od neuspešnosti same misije kao i od kardiovaskularnih oboljenja i oštećenja vida. Takođe, detaljna obrada informacija koje su zabeležili ovi uređaji sigurno će uneti velike novine u bezbednosti i napretku kosmičkih programa.

 

U okviru projekta “Red Bull Stratos”, Feliks je juče izveo padobranski skok u Novom Meksiku, sa početkom u 17:30 časova po našem vremenu, a uspešno se prizemio nakon tročasovne misije. Ovome prethode njegova dva probna skoka: prvi, sa visine od 21,8 km kada je dostigao brzinu od 580km/h, i drugi, sa visine od 29,4 km sa maksimalnom brzinom od 862,6km/h.

 

 

 

                 

       

 

 

Baumgartner je poznat i po egzibicionim skokovima sa lokacija kao što su statua Isusa u Riju, Petronas kule u Kuala Lumpuru i oblakoder Tajpej 101. Do sada ima preko 2500 skokova i završenu padobransku obuku u austrijskoj vojsci.