Nil Armstrong (Neil Armstrong), prvi čovek koji je kročio na Mesec, umro je 25. avgusta. Posle operacije srca koju je imao pre tri nedelje, usledile su zdravstvene komplikacije, nakon čega je bivši astronaut preminuo u 82. godini života.

Nil Armstrong

Misija „Apolo“

 20. Jula 1969. godine Armstrong je bio komandant posade kosmičkog broda „Apolo 11“ („Apollo 11“) čija misija je bila stupanje na površinu Meseca i bezbedno vraćanje na Zemlju. Tom prilikom je sa svojim kolegom Edvinom Oldrinom (Edwin Aldrin) proveo dva i po sata na površini Meseca, dok je treći član posade Majkl Kolins (Michael Collins) sve vreme bio u brodu.

Nil Armstrong nakon sletanja na Mesec

Posle nešto više od 102 sata od početka misije, lunarni modul „Orao“ dotiče površinu Meseca. Za mesto sletanja izabrano je More tišine (Mare Tranquillitatis) koga karekterišu mali krateri i ravniji treren. Ubrzo, Armstrong i Oldrin započinju pripremu lunarnog modula za njegovo uzletanje, u slučaju da uspešnosti misije iz nekog razloga preti opasnost. Prvi izlazi Armstrong i u startu prikuplja uzorke stenja. Nakon par minuta i Oldrin zakoračuje na Mesec.

Konačno, povratak posade sa Meseca usledio je nakon 21 čas, 38 minuta i 21 sekunde (period od sletanja do uzletanja) kada je došlo do spajanja lunarnog modula sa komandnim modulom i polaskom ka Zemlji. Misija je uspešno završena spuštanjem u Pacifik 24. jula 1969. godine i ukupno je trajala  195 sati, 18 minuta i 35 sekundi.

Za ovaj legendarni let Armstrong je odlikovan medaljom za izuzetne zasluge NASA-e, kao i Zlatnom medaljom Kongresa i predsedničkom Medaljom slobode.

 Poseta Beogradu

Tri meseca posle ove misije, Armstrong i članovi ekspedicije su posetili Beograd u okviru obilaska 22 zemlje sveta. Građani su ih sa velikim oduševljenjem dočekali, a predsenik SFRJ Josip Broz Tito je odlikovao Armstronga Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. Armstrong je tom prilikom uručio uzorak sa Meseca koji se i dan-danas čuva u Muzeju u Beogradu, a poslednji put je predstavljen javnosti u Muzeju istorije Jugoslavije 2009. godine.

Život nakon herojskog podviga

Posle okončanja misije „Apolo 11“, Nil je počeo da radi u NASA-inom odeljenju za istraživanje i tehnologiju. Potom napušta NASA-u i započinje profesorku karijeru na Univerzitetu u Sinsinatiju gde je i živeo, a poslednjih godina nije bio mnogo prisutan u javnosti.

Nil Armstrong

Vodio je skroman život, bio je posvećen porodici i nikada nije isticao svoje podvige kojima je zadužio čovečanstvo.

Ostaće upamćen po svojoj čuvenoj rečenici koju je izgovorio u trenutku spuštanja letelice „Apolo 11“ na Mesec: „Ovo je mali korak za čoveka, ali ogroman skok za čovečanstvo.“ Verujemo da će to sigurno biti motiv i budućim generacijama da vrednim radom i upornošću mogu da pomere granice u ostvarenju svojih ciljeva.