102 GODINE OD PRVOG JAVNOG LETA U SRBIJI
(1910-2012)
16. Oktobra ove godine navrsilo se 102 godine od prvog javnog leta u Srbiji koji je izveo Suboticanin Ivan Saric (1876-1966). Kao svestrani sportista, atleticar, biciklista i fudbaler, ideju da napravi avion sopstvene konstrukcije dobio je prilikom boravka u Parizu na jednom sportskom takmicenju susrevsi se sa Lujem Blerioom, koji je pripemamo avion za istorijski prelet Lamansa. U Suboticu se vratio sa nekolliko tajno napravljenih snimaka i velikom zeljom da napravi nesto sto se do tada nije desilo na postorima Jugoistoka Evrope. I uspeo je.
Tog davnog oktobarskog dana Ivan Saric je poleteo na avionu sopstvene konstrukcije i izrade - „Saric I“. Bio je to jednokrilac sa unapredenim sistemom upravljanja, definisanim postavljanjem elerona pricvrscenih sarkama za krajeve krila, sa trupom duzine 7,5 metara napravljenim od prirucnih materijala kao sto su drvo, tockovi motocikla, laneno platno i klavirske zice, i rasponom krila od 8,5 metara. Motor je bio strane konstrukcije (trocilindricni “Anzani” od 25 konjskih snaga), a sediste aviona je bilo ispleteno od pruca.
Nakon sto je zavrsio izradu aviona i izveo i prve probne letove u leto 1910. godine, konacno je 16. oktobra pred oko sedam hiljada sugradana obleteo dva puta hipodrom u Subotici na visini od 30 metara. Ovim herojskim podvigom Ivan Saric je postavio temelje srpskom vazduhoplovstvu.
Sacuvani delovi i replika aviona „Saric I“ nalaze se u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. U izradi replike ucestvovao je i sam Ivan Saric sa grupom mladih inzenjera – konstruktora 1957. godine.
Dan prvog leta u Srbiji, 16. oktobar, sa ponosom proslavlja kao svoj dan i Udruzenje vazduhoplovne industrije Srbije – UVIS.
SRPSKA AVIJATIKA
24. Decembra 1912. godine ministar vojni vojvoda Radomir Putnik potpisao je Akt kojim se ustanovljava Vazduhoplovna komanda sa sedistem u Nisu, sastavljena od Aeroplanske eskadrile, Balonske cete i Golubije stanice. Za komandanta vazduhoplovne komande postavljen je major Kosta Miletic, i ona je bila neposredno potcinjena Stabu Vrhovne komande.
Za bazu novoformirane jedinice odreden je Nis. Aerodrom je ureden na Trupalskom polju, nedaleko od Zeleznicke stanice „Toponica“, preko koje je vrsen transport aviona, goriva i ostalog materijala potrebnog za aktivnosti ovog novog vida oruzaih snaga Kraljevine Srbije.
Formiranjem vazduhoplovne komande, Srbija je postala jedna od 15 drzava u svetu koje su imale vojnu avijaciju, i u to vreme medu prvih pet koje su je upotrebljavale u ratnim dejstvima.
Prvi bakanski rat izbio je oktobra 1912. godine. Uz Srbiju u oslobodilacki rat protiv Otomanske imperije krenule su Grcka, Bugarska i Crna Gora. Srpska vojska je napredovala ka jugu kroz Kosovo i Metohiju, a onda se okrenula prema Zapadu, prema Jadranskoj obali preko centralne Albanije. Istovremeno, crnogorska vojska je napredovala ka Albaniji i opsedala je utvrdeni grad Skadar.
U februaru 1913. Vrhovna komanda srpske vojske je formirala posebni Primorski armijski korpus sa ciljem da pomogne crnogorskoj vojsci u borbama oko Skadra. Vazdusna podrska za ovu formaciju bio je novoosnovani Primorski aeroplanski odred, koji je ujedno i prva borbena jedinica srpskog vazduhoplovstva sa 3 aviona i 4 pilota pod komandom majora Koste Miletica.
Tokom ratnih zbivanja i borbi za Skadar, granicu Srbije na Savi i Dunavu poceli su da nadlecu austrougarski avioni. To je bio deo provokacija i snaznog pritiska koje je dvojna Monarhija vrsila na Srbiju da se povuce sa obale Jadranskog mora na koje su srpske jedinice dosle posle velkih pobeda nad Turskom. Autsro-ugarski avioni krstarili su duz granice, cesto prelecuci na srpsku teritoriju, „drsko kruzeci“ nad Beogradom, uz izvidanje doline Morave na maloj visini.
Strepeci od reciprocnih mera srpskog vazduhoplovstva, austro-ugarsko Ministarstvo vojske izdalo je u prvoj polovini januara 1913. godine Naredbu kojom se zabranjuje preletanje srpskih aviona preko granica Monarhije.
3. Marta 1913. godine Srpska vlada je adekvatno odgovorila donosenjem Uredbe o saobracajnim spravama koje se krecu po vazduhu, kojom je stvorena zakonska osnova za sankcije srpskih vlasti prema austro-ugarskim avionima i pilotima.
Mada su avioni dvojne Monarhije vrlo kratko postovali ovu Uredbu i sa nedozvoljenim letovima nastavili tokom 1913. i 1914. godine, ona predstavlja prvi zakonski dokument o vazduhoplovstvu koji je objavljen u nasoj zemlji i jedan od prvih koji su se pojavili u svetu.
Uredba je sa svojih 16 clanova predstvaljala vrhunac pravne misli tog doba, i u toj meri je moderno koncipirana, da bi uz adekvatna prosirenja mogla da bude osnova za Zakon o civilnom vazduhoplovstvu bilo koje suverene zemlje sveta.
UREDBA.pdf
